Induktivni potrošači (jednofazni i trofazni asinhroni motori, transformatori, prigušnice, fluo rasveta,...) u toku rada, iz mreže povlače pored aktivne snage koja se pretvara u koristan rad (obrtanje osovine motora, svetlost), i reaktivnu snagu koja se koristi za stvaranje magnetnog polja. Za razliku od aktivne energije koja se trajno ''troši'' u potrošaču, reaktivna energija ''osciluje'' između izvora i potrošača.

Prisustvo reaktivne energije u sistemu ima negativne posledice – iako ne vrši koristan rad, reaktivna energija opterećuje prenosne vodove. Ukupna snaga nekog sistema je vektorski zbir aktivne i reaktivne snage sistema.

Kao mera prisustva reaktivne energije u sistemu koristi se faktor snage (cos ρ). Faktor snage se definiše kao odnos aktivne i ukupne snage nekog potrošača:

Elektrodistribucija naplaćuje potrošnju reaktivne energije. Mesečni trošak za reaktivnu energiju može biti znatan u zavisnosti od broja i veličine potrošača reaktivne energije u pogonu, odnosno od broja i snaga asinhronih motora u pogonu, jer su to najčešći potrošači u pogonu.

Da bih smanjili troškove za reaktivnu energiju, vrši se kompenzacija energije ugradnjom kondenzatorskih kutija. Iz donjeg dijagrama vidimo da je aktivna snaga koja se pretvara u koristan rad ostala ista.

Brojilo koje očitava reaktivnu energiju, posle ugradnje kondenzatorskih baterija, očitava daleko manju količinu reaktivne energije, jer se sada potrošači koji zahtevaju reaktivnu energiju snabdevaju lokalno iz kondenzatorskih baterija. Proces je oscilatoran, tj. u jednoj poluperiodi potrošači uzimaju energiju iz kondenzatora a u toku druge periode vraćaju tu energiju u kondezatore.

Ugradnjom kondenzatorskih baterija ne postiže se samo ekonomski efekat umanjenja računa za utrošenu energiju, već se postižu i mnogi drugi efekti:

  • povećanje raspoložive snage
  • smanjenje gubitaka u prenosnim vodovima
  • smanjenje padova napona
  • povećanje veka trajanja opreme